REUMATOIDNI ARTRITIS (RA)

Reumatoidni artritis je hronična upala zglobova, nepoznatog uzroka, promenjivog toka i trajanja.

Tačan uzrok bolesti je nepoznat, ali puno različitih faktora, uključujući genetski faktor, mogu uticati na autoimunu reakciju. Bolest se javlja u 1% populacije, dva do tri puta češće kod žena nego kod muškaraca. Početak bolesti je obično između 25. i 50. godine života, ali se može pojaviti u bilo kojoj životnoj dobi.
Češća je kod žena nego kod muškaraca. Ispoljava se bolom, otokom, ukočenošću i postepenim oštećenjem funkcije zglobova.

Klinička slika:

Pre pojave simptoma same bolesti javljaju se nespecifični znaci poput prisustva slabosti, brzog zamaranja, gubitka apetita, gubitka telesne težine, rezdražljivosti, depresije, pojačanog znojenja, hladne i vlažne ruke i noge.

U ranom stadijumu bolesti prisutni su povremeni bolovi u mišićima, naročito ramenog pojasa, ukočenost zglobova šaka i ručnih zglobova bez vidljivih promena.

Posle izvesnog vremena uočava se vretenasti otok nekog malog perifernog zgloba šake i stopala. Otok je bolno osetljiv. Jutarnja ukočenost, bol, otok i ograničena pokretljivost postepeno se pojačavaju.

U daljem toku bolesti nataju otoci i na drugim zglobovima praćeni deformacijama. Ova bolest osim zglobova zahvata i druga tkiva i organe, a manifestuje se pojavom reumatoidnih čvorića, malokrvnošću, ranicama na koži.

Dijagnoza RA postavlja se na osnovu:

  • anamneze (razgovora s bolesnikom), kojom se dobijaju podaci o sličnoj ili istoj bolesti u porodici, navedenim opštim simptomima bolesti kao što su umor, nesanica, slabost, jutarnja ukočenost. Vreme trajanja zglobnih simptoma i znakova iznosi 6 nedelja.
  • fizikalnog pregleda, koji je uglavnom orijentisan na pregled zglobova, postojanje deformacija i nepravilnosti
  • laboratorijskih pregleda: testova aktivne upale (sedimentacija eritrocita, određivanje C-reaktivnog proteina), hematoloških pretraga (nalaz anemije), imunoloških testova (prisutnost reumatoidnog faktora)
  • radioloških (Rtg) pretraga: Rtg srca, pluća, šake, stopala, kolena, laktova i karlica, scintigrafija skeleta)

Terapija:

Za uspešno lečenje bolesnika sa RA najčešće je neophodna saradnja lekara opšte prakse, reumatologa, medicinskog tehničara, fizijatra, fizioterapeuta i radnog terapeuta, farmaceuta, dijetetičara i socijalnog radnika.

Sve bolesnike sa upalom zglobova treba uputiti reumatologu radi postavljanja dijagnoze i lečenja.

Lečenje RA treba započeti odmah po postavljanju dijagnoze, a treba ga sprovoditi dok je to neophodno (najčešće doživotno).

Lekovi koji se najčešće koriste su: analgetici, nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), lekovi koji mogu da menjaju tok bolesti (LMTB) i biološki lekovi.

Ako se dijagnostikuje RA, neophodno je što pre primeniti lekove koji mogu da menjaju tok bolesti.

Mogu da uspore napredovanje oštećenja (radiološki vidljivih) zglobova, sačuvaju funkciju zgloba, održe radnu sposobnost bolesnika, poprave kvalitet života i smanje ukupne troškove lečenja.

Lekovi koji modifikuju bolest su metotreksat, sulfasalazin, hidroksihlorohin, hlorohin, D-penicilamin, soli zlata, azatioprin, ciklosporin, leflunomid.

Deluju kao imunomodulatorni lekovi, različite hemijske strukture, farmakodinamskih i farmakokinetskih osobina. Efikasnost im je slična, a s obzirom na manju toksičnost izbor prve linije su metotreksat, sulfasalazin, hlorohin i hidroksihlorohin.

Svi ovi lekovi imaju odložen efekat, ispoljavaju dejstvo posle 2-3 meseca primene. Toksičnost i/ili nepodnošljivost se ispoljavaju u 30% bolesnika posle jedne godine primene. Njihova primena zato zahteva redovno praćenje, pre svega krvne slike, funkcije jetre i bubrega.